Ekološke radionice sa srednjoškolcima u Boru (YAFE)

Maja Stojanović sa učenicima Tehničke škole u Boru - Tanja Drobnjak

Grupa učenika i učenica Tehničke škole u Boru iskoristili su slobodne dane povodom proslave Dana škole na najbolji način - promišljali su budućnost svog grada i pokušali da razumeju na koji način mogu da doprinesu razvoju zajednice u kojoj žive. Sa njima su u okviru projekta Umetnost mladih za Zemlju (Youth Art for the Earth - YAFE) radili predavač Aleksandar Vajzner i koordinator projekta Nebojša Glišić koji nam je ispričao kako su ta tri dana radionice izgledala:

“Otvorili smo radionice zadatkom za đake - recite nam kako izgleda vaša vizija Bora u 2050. godini. Poenta ove vežbe bila je da ih podstakne da razmišljaju apstraktnije i u grupama ustanove kako bi Bor trebalo da izgleda kroz još četvrt veka stavljajući se na taj način u ulogu donosioca odluka na lokalu. 

Grupe su imale dosta različitih ideja, od onih koje se poigravaju sa fantazijom i futurizmom, poput teleporta koji bi rešio problem zagađenja usled saobraćaja, do projektovanja vizije savremenog grada sa velikom količinom zelenih površina koje bi pomogle da se grad rashladi, vazduh prečisti i flora i fauna vrate u urbana naselja. 

Bilo nam je važno da na kraju prvog dana đaci identifikuju glavne ekološke probleme na globalu i u lokalnoj sredini, gde smo po njihovim odgovorima primetili da izbor tema o kojima razmišljaju i način na koji ih razumeju u velikoj meri diktira školski program i medijsko izveštavanje. Tako su đaci Tehničke škole u Boru mahom pričali o reciklaži, fosilnim gorivima u saobraćaju i načinima snabdevanja energijom. Došli smo do toga da je potrebno koristiti više zelene energije i obnovljivih izvora energije, poput vetra, sunca i vode, pa povezano sa tim smanjiti količinu fosilnih goriva koja se sagorevaju u transportu.

Narednog dana predstavili smo im principe očuvanja životne sredine, a posebno smo se fokusirali na reciklažu koju su oni sami identifikovali kao jedan od osnovnih načina borbe za zdravu okolinu. Uz pomoć dokumentarnih i animiranih videa približili smo im proces stvaranja materija koje se recikliraju, način njihove upotrebe pa onda i odlaganja i skladištenja. Nasuprot tome, razgovarali smo i o dobro poznatim situacijama kada se te različite materije ne recikliraju - gde završe i na koji način utiču na okolinu. 

Širom sveta postoje razni načini na koji različiti materijali mogu da se koriste po principima održivog razvoja. Učenici, inače budući dizajneri i kreativci, bili su jako zainteresovani da čuju za njih. Na primer, pričali smo o bambusu koji obično povezujemo samo sa dekoracijama i hranom za pande, ali je on izuzetno obnovljiv materijal koji jako brzo raste i ima veliku sposobnost apsorpcije ugljenika pa ga to čini odličnom alternativom za drvo i čelik. Njegovo uvoz ima manji ugljenični otisak u poređenju sa uvozom težih materijala kao što je drvo i može se koristiti za pravljenje nameštaja, podnih obloga i posuđa. 

Jako važan aspekt radionice bio nam je da smestimo sve ove teme u kontekst lokalne sredine, Srbije i Bora pa smo u kontekstu reciklaže, inspirisani bambusom, pričali o domaćim vrstama koje su isto tako invazivne i brzorastuće i promišljali kako bi u Srbiji one mogle najbolje da se iskoriste.

Insistirali smo da učenici reflektuju na to da li se i koliko ovde reciklira, da li se resursi koriste razumno i, kako su odgovori uglavnom bili odrični, bilo nam je bitno da kod njih podstaknemo razmišljanje o tome kako to utiče na sredinu u kojoj žive, sa ekološkog ali i sa socijalnog aspekta. Želeli smo da približimo učenicima ustanovljene veze između prirodnog bogatstva, zagađenja, korupcije, siromaštva i društveno-ekonomskog razvoja. Kroz priču o “bogatom severu” i “siromašnom jugu” podstakli smo ih da razmišljaju o ustanovljenom putu razvoja bogatih država ili regiona - nekontrolisanoj eksploataciji prirodnih resursa.

Iz razgovora sa đacima saznali smo da iako ekološke organizacije na teritoriji Bora postoje, građani se retko uključuju u njihove aktivnosti iz bojazni da se njihovo učešće ne politizuje. Kako bismo ohrabrili učenike da češće učestvuju u ekološkim akcijama ovih organizacija pozvali smo njihovi predstavnike da dođu i razgovaraju sa grupom o svom radu, ali nažalost to nije bilo moguće zbog velikog obima posla koji su imali u tom momentu. Zato smo mi napravili presek organizacija i njihovih aktivnosti pa smo akcenat stavili na zajedništvo, i snagu i moć promene koju nosi sa sobom. 

Na to se idealno nadovezala umetnica Maja Stojanović Zmaja koja je sa đacima radila na skici za mural čije je oslikavanje na jednoj zgradi javne ustanove u Boru planirano krajem meseca. Taj deo radionice je, čini se, bio najinteresantniji grupi mladih dizajnera, ali je nama zapalo za oko da je većina njihovih skica na temu zaštite životne sredine bila donekle fatalistička, usmerena na posledice različitih vrsta zagađenja, umesto na budućnost koja uz malo truda može biti svetlija, čistija i zdravija za život. 

Maja u toku radionice njima predstavila svoj rad, a kroz priču o DUK festivalu oslikala im je topao i optimističan prizor grupe ljudi koji se samostalno organizuju u malom gradu i postižu neverovatne stvari - DUK-ovci su uradili 125 murala u rasponu od deset godina i našli su razne načine da u svoje aktivnosti uključe i lokalnu zajednicu, oduševljenu inicijativom i umetničkim delima koje su DUK-ovci proizveli.  

Treći i poslednji dan radionica bio je rezervisan za refleksiju: o čemu su đaci bili podstaknuti da razmišljaju više nego inače, šta su naučili, koji su im se stavovi promenili, a koji su poprimili jasniji oblik i kako je sve to uticalo na njihovu motivaciju da postanu deo promene. 

Tokom sva tri dana želeli smo da ih osvestimo za činjenicu da šta god oni radili ili ne radili danas, biće deo njihove budućnosti i uticaće na nju. Osvrnuli smo se na prekogranični karakter ekoloških problema i to da od njih nema bežanja, makar ne na duge staze jer sve je povezano i kada jedan deo planete pati od klimatskih promena i zagađenja, uvek će se preliti i na ostatak Zemlje u većoj ili manjoj meri. 

Ali zaključili smo razgovor na pozitivnoj noti sa idejom da nisu samo ekološki i drugi problemi ti koji prate ljude gde god da odu, već i njihove sposobnosti i veštine. Razvijanje tih veština sada, idealno uz pomoć i podršku lokalnih organizacija, pomoći će mladima da budu spremniji za promene koje dolaze u budućnosti i opremiće ih da, kada dođe vreme, mogu da donose dobre odluke koje će pozitivno uticati na celu zajednicu.”

Projekat Umetnost mladih za Zemlju (YAFE) podržan od strane Kreativne Evrope i Ministarstva kulture i informisanja, sprovodi se u Srbiji, u Boru i Pančevu, u Sloveniji i Francuskoj i trajaće do kraja 2024. godine.